Japanski preparat protiv vodećeg uzročnika smrtnosti od raka kod žena: najnovije istraživanje prof. dr Džudit Smit i njenog tima dovelo je do veoma značajnih rezultata u lečenju uporne i opasne infekcije
Uzrok nekih od najčešćih infekcija savremenog sveta su humani papiloma virusi. Da li ga i vi možda imate?
Postoji preko 130 tipova HPV, koji mogu da budu uzročnik infekcija genitalnog sistema kod ljudi i žena. Humani papiloma virusi su grupa DNK virusa i svi su zarazni. To su jedini virusi koji u organizmu ljudi i životinja mogu dovesti do nekontrolisane proliferacije tkiva, tj. do tumorskog rasta, usled DNK mutacija. Većina infekcija ovim virusom nije opasna po život (ili bar to do danas nije poznato). Humani papiloma virusi stvaraju epitelne tumore kože i sluznica. Veoma su uporni i otporni na razne lekove.
Neki od tipova ovog virusa uzročnik su raka grlića materice, ali i anusa, vagine i spoljašnjih polnih organa žene (vulva). Isti virusi, mada ređe, mogu da budu odgovorni i za kancer penisa, a kod osoba koje upražnjavaju genitalno-oralni seks i za rak usne šupljine i glasnih žica. Maligna transformacija je uglavnom primećena kod osoba sa genitalnim bradavicama, kao i kod pacijenata sa poremećajem imuniteta.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je ljudski papiloma virus drugi vodeći uzrok smrtnosti od raka kod žena.
Tipovi HPV su podeljeni na: nisko rizične, visoko rizične i neklasifikovane.
Tipovi HPV 6 i 11 obično se nazivaju nisko rizičnim, zato što infekcije koje oni izazivaju imaju mali onkogeni potencijal i obično rezultuju nastankom kondiloma i niskorizičnih pretkancerogenih ranica.
Tipovi 16 i 18 su visokorizični tipovi HPV zato što su odgovorni za većinu ozbiljnih intraepitelnih ranica koje mogu da napreduju do karcinoma, posebno kože i/ili sluznice u anogenitalnoj regiji. Sama HPV infekcija je uzročnik maligne transformacije inficiranog tkiva u sadejstvu sa kofaktorima, kao što je upotreba duvana, ultraljubičasto zračenje, trudnoća, slab imunitet i drugi onkogeni.
Istraživački tim Medicinskog fakulteta Univerziteta u Teksasu, predvođen profesorkom Džudit Smit, već duže od deset godina radi na tome da otkrije šta može da pomogne protiv ove uporne i opasne infekcije. Ekskluzivno otkrivamo njihovo poslednje istraživanje koje još uvek traje, a koje je dovelo do veoma značajnih rezultata u iskorenjivanju humanog papiloma virusa.
Džudit Smit i njen tim otkrili su da je japanski ekstrakt gljiva AHCC efikasan u suzbijanju HPV-a, a AHCC je ekstrakt pripremljen od micelija gljive šitake.
- Pretkliničke studije su pokazale da ima antikancerogena svojstva, a kako su potvrdile studije in vitro i in vivo, može da iskoreni HPV. Njegova sposobnost da iskoreni tipove onkogena HPV pripisuje se modulaciji interferona a, b, g.
- AHCC zaista može da spreči infekciju, ili da spreči ponovnu infekciju. Utvrdili smo da ovaj preparat može da podigne imunski sistem do tačke otpora infekciji HPV-om. Zato su podaci o uticaju AHCC na imuni sistem veoma interesantni i potvrđuju njegovu sposobnost modulacije interferona - kontatuje dr Džudit Smit i dalje otkriva:
- Interferon je protein (belančevina) koje stvaraju ćelije imunskog sistema (bela krvna zrnca, fibroblasti), kao odgovor na prisustvo patogenih faktora, kao što su virusi, bakterije, ili paraziti, ili razne vrste tumorskih ćelija. Interferon omogućava "komunikaciju" između ćelija radi pokretanja zaštitne odbrane imunskog sistema, koja ima za cilj da ukloni ili spreči dalje dejstvo patogenih faktora ili tumora. Oni imaju i druge funkcije - aktiviraju imunske ćelije, kao što su prirodne odbrambene ćelije i makrofag, i na taj način povećavaju sposobnost ćelija domaćina da se odupre infekciji virusa ili drugim patogenim faktorima.
Kada je prisutna hronična virusna infekcija, nivoi interferona beta su povišeni do visokog nivoa, što dovodi do potiskivanja oslobađanja prirodnih ćelija ubica i citotoksičnih ćelija koje obično pomažu u saniranju virusne infekcije. Zbog toga, suzbijajući nivo interferona beta, u mogućnosti smo da započnemo ili povećamo oslobađanje interferona gama, kao i NK ćelije i citotoksične T ćelije.
Kod pacijenata koji su koristili AHCC mogli smo da se uverimo u sposobnost modulacije interferona. Međutim, kod pacijenata koji nisu uspeli da iskorene infekciju, možete videti da se promene u nivou interferona razlikuju od promena posmatranih kod pacijenata koji su uzimali tri grama AHCC.
Dakle, preporučujemo da koristite dozu od tri grama dnevno, a vreme korišćenja (tri, šest, devet meseci ili duže) zavisi od imunološkog sistema i reakcije na AHCC. U svakom slučaju, kod većih doza, infekcija se brže povlači, dok u dozi od jednog grama nismo videli toliki uticaj. Zato preporučujemo da ostanete na većoj dozi.
Poslednjim istraživanjem Džudit Smit i njenog tima utvrđeno je i kako da optimizujemo upotrebu AHCC.
- Koristili smo tradicionalnu, dvostruko slepu, placebo-kontrolnu studiju koju koristimo u mnogim modelima razvoja lekova. Svi pacijenti koji su učestvovali u istraživanju imali su potvrđenu upornu HPV infekciju duže od dve godine.
Pacijenti su podeljeni u dve grupe: prva grupa je dobijala AHCC šest meseci, a drugih šest meseci uzimala je placebo, dok je druga grupa dobijala placebo dvanaest meseci. Tada smo izašli iz režima ,slepih, istraživanja, odnosno znali smo koji pacijent je u kojoj grupi i pratili tok izlečenja - potvrđuje dr Smit i objašnjava:
- Pacijenti iz prve grupe, koji su postigli napredak u lečenju, nadgledani su još šest meseci. Ukoliko nije bilo pomaka, oni više nisu učestvovali u istraživanju. U placebo grupi, pacijentima koju su sami uspeli da neutrališu infekciju, ukazali smo na to i kontrolisali promene u ponašanju. Ako su ostali pozitivni, onda smo im davali AHCC i dobijali više podataka.
AHCC 3g dnevno:
- 6 od 8 pacijenata potvrdilo je iskorenjivanje uzročnika HPV-a posle tri meseca
AHCC 1g dnevno:
- 4 od 9 pacijenata potvrdilo je iskorenjivanje uzročnika HPV-a posle sedam meseci